Дискусије : Религија

 Коментар
Необичан сусрет-Сретење Господње
cartensius
(pisac)
16. фебруар 2020. у 15.31
НЕОБИЧАН СУСРЕТ- СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
Реч „сретење”, значи „сусрет”,значење је симболично и у потпуности осликава смисао овог великог догађаја. Увођењем малог Исуса у Јерусалимски храм је уствари не само Исусов сусрет са Симеуном, то представља и сусрет Бога са својим народом.
Вашу ћу пажњу сада преусмерити на овај занимљив и врло интересантан, rekao бих и чудесан догађај, а моје питање је: ко се срео и с ким се дакле сусрео?
Па сусрела се једна мала беба са једним врло старим човеком, са праведним старцем по имену Симеун. Да ли сте икада чули за један сличан сусрет, који је добио толику пажњу и популарност? Успомена на тај дан и на поменути догађај, је још увек свежа у мислима многих хришћана, иако се то догодило пре више од две хиљаде година. Необичан сусрет, величанствен сусрет.
Ко може да зна колико је сусрета било од када постоји људска цивилизација на нашој Земљи? Да, било их је много.
Срели су се ближи и даљи рођаци и фамилије, срели су се велики државници: владари, краљеви и цареви, срели су се пријатељи а срели су се и непријатељи на бојном пољу. Нпр. први сусрет Божји са новоствореним бићима: човеком и женом, први сусрет Бога и човека након пада у грех, сусрет Јаковљев са анђелом Божјим, сусрет Јакова и Лавана, сусрет Јосифа са његовом браћом, сусрет Гедеонов са анђелом код гумна, сусрет Давида и Голијата, сусрет пророка Илије са Језавељом, сусрет Соломунов са царицом од Сабе, сусрет и сусрети, могли бисмо до сутра набрајати, али, наше данашње размишљање је, као што нам и сам наслов казује, „Сретење Господње”. Надам се, да сте већ упознати са овим данашњим предавањем, јер сам дао да се поделе листићи са обавештењем о мојој посети и намери о чему ћу данас говорити.
(прочитати садржај са листића)
Сретење Господње je дакле, сећање или успоменa, на дан када је Maриjа први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу. Оно је од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима.
Сходно закону требало је две ствари да се обаве: да Исуса посвете Богу а Марија себе очисти. По Мојсијевом закону, жена се након порода сматрала нечистом четрдесет дана. После тога морала је ићи у храм да принесе једно јагње од годину дана да би се очистила од греха. Оне сиромашнијег стања давале су две грлице или два голуба.
Исто тако, првенац, како од рода људског или од стоке, морао се посветити Богу. За мушку децу се морао дати откуп од пет сикала сребра. Нигде се не спомиње да је за Исуса, као првенца, дат откуп: јер је он дао себе у откуп за све, и зато што је мајка Исусова била сиромашна и што је Исус целог свог живота на земљи био Богу посвећен. Када је Исусу било четрдесет дана од рођења, Марија је са Јосифом и бебом Исусом отишла у Јерусалимски храм и принела Богу на жртву само два млада голуба.
Када су ушли у храм, појавиле су се две чудне личности: старац Симеун и пророчица Ана, кћи Фануилова. Била је то врло побожна жена, од младости служаше Богу у храму, постом и молитвом, познаде Месију и то објави грађанима Јерусалима. Симеун је живео у Јерусалиму, Бог му је обећао да неће умрети док не види свога Спаситеља. Старац је у Исусу познао обећаног Месију, благословио га и захвалио Богу што му је омогућио да види Спаситеља. Том приликом старац је и Марији прорекао тешке тренутке у животу, све због њеног сина:
„Гле овај лежи (сада као мали) да многе (силне) обори и подигне (ниште) у Израиљу; а и да буде знак против кога ће се говорити. Α и теби самој пробошће нож душу, да се (тако) открију мисли многих срдаца” (Лк 2,34-35).
Због овог догађаја, тј. сретења малог Исуса са праведним Симеуном, тај дан је прозван Сретење Господње.
И да поновим, Ана, која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Месије, тј., Исуса Христа. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све ово, расрдише се на Захарију што стави Дјеву Марију на место за девојке, јавише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но, у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству анђела Божјег.
У време цара Јустинијана 544. године, овај догађај, на дан увођења и посвећења Исуса, уведен је као празник, (неки извори бележе следеће: „али се свечано почео прослављати тек око 541-542. године, за време цара Јустинијана”). а као разлог тога, наводе се велике трагедије које су задесиле те просторе, епидемија куге односила је и до 5. 000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош. У једном другом извештају читамо, да је помор у Цариграду и околини, за три месеца однео десет хиљада људи. Ево још једног записа:
За царовања Јустинијанова би велики помор у Византији и околним покрајинама. Трајао је три месеца, почевши крајем октобра. У почетку је сваки дан умирало по пет хиљада људи, затим по десет. И многа тела богатих и угледних људи лежаху несахрањена, јер послуга и робови беху помрли, те није било кога да их сахрањује. A у Антиохији беше двострука казна Божја: јер поред помора, грехова ради људских, би страшан земљотрес, и срушише се све велике куће и висока здања и цркве, и много народа изгибе под рушевинама. Тада погибе и епископ антиохијски Ефрасије, јер црква се сруши у којој је он био. Земљотрес разруши и мисијски град Помпеопољ, чију половину са житељима прогута земља отворивши се.
Старац Симеун, Дух Свети беше у њему, (Лк. 2, 25). њему
би јављено од Бога о скором доласку на свет истинитог Месије. A би му јављено, како то казују стари историчари, на овај начин:
Када египатски цар Птоломеј нареди да се Стари Завет преведе са јеврејског на грчки језик, за тај посао беху изабрани седамдесет најмудријих људи у Израиљу. Међу њима беше и Симеун, као мудар и вичан Божанском Писму. Када он превођаше књигу пророка Исаије, па дође до оног пророчанства:
„Ето девојка ћe затруднети и родиће сина” (Ис. 7, 14),
„...он посумња у то говорећи да то не може бити да роди девојка која није познала мужа. И узе нож да избрише те речи. Али у том тренутку јави му се Анђео Господњи и задржа му руку, говорећи: Веруј написаноме, сам ћеш видети да ће се то збити, јер нећеш видети смрти док не видиш Христа Господњег који се има родити од чисте девојке. – И он поверова речима анђеоским и пророчким, и жељно очекиваше долазак Христов у свет. И беше по животу праведан и непорочан: уклањаше се од свакога зла, живљаше при храму и мољаше се Богу да помилује свет, а праведне сачува и избави од свезлог ђавола”.
cartensius
(pisac)
16. фебруар 2020. у 15.33
Народни обичаји
У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето.
Од Сретења, по народном веровању, дани почну дужати, а ноћи краћати, стога сељаци кажу: „Сретење обретење”. Још се верује да се тога дана срећу зима и лето и прекорно се поздрављају: „Ти мени дајеш голе и босе људе, а ја теби обучене” - казује зима лету, а лето одговара: „Истина, али се мени много више радују него теби”. Од овог дана више не може бити онакве студени као пре тога. На Сретење, кажу, мечка излази из своје јазбине и погледа низ сунце: ако спази своју сенку, враћа се у јазбину да продужи спавање још шест недеља јер ће и зима још толико трајати; ако је не види, упути се у шуму, да тражи храну.
Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.

Празник Сретења као такав толико је тесно повезан са Старим Заветом да је свака претпоставка да је у његовој основи неки календарски датум паганског солстиција покушај да се нешто што одређеним људима одговара прикаже као стварност. Није било никакве замене паганског празника са Сретењем. За Божић се може рећи да га је Црква свесно почела обележавати крајем децембра да би њиме заменила паганске римске празнике, али се то на Сретење нипошто не односи.
Било како било, у народу су и даље живе представе да, ако је на дан Сретења време ведро и сунчано, онда ће и пролеће бити топло и без пуно кише, ако пак дува ветар, може се очекивати добар урод пољопривредних култура. Па и сама хришћанска традиција да се за време Божанске литургије о Сретењу освештавају свеће вероватно је проистекла из старословенског обичаја да се овог дана обавезно пале свеће. Сматрало се да ватра која је припитомљена о Сретењу има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и муња, као и од других несрећа.
Врапци до Сретења бирају своје невесте, а на тај дан се венчавају и тада су најгласнији и најбучнији. Девојке добро гледају кога ће првог ујутро срести, јер ће и младожења бити исти такав по души и изгледу.
Обичаји могу бити лепи, али, такође постоји велика опасност, на коју је већ упозорио Христос, остависте закон због обичаја ваших, тако примећујем данас у разговору са људима, на неком верском скупу, свадбама, сахранама…да људи упражњавају само обичаје а што је најважније, Божју реч и закон занемарују. То је карактеристика овог времена и то је опасност овога времена.
(навести неке примере)
у центру села, после опела, музика свира коло, поред свећа, деле се пешкири и друге ствари, дају се даче-помане, да би покојник имао на ономе свету шта да обуче, чиме да се обрише, шта да једе, па ако је дух или душа може ли оно јести?
Извесне жене или мушкарци у неком трансу падају па комуницирају са мртвима (кађе пје лумја алалта), и онда изештавају о ономе што су наводно видели на ономе свету, као нпр, покојник нема тамо то и то, фали му оно, недостаје друго и треће…Тако се десило када је умро мој прадеда, особа је тамо видела како он тамо гладује, руке крваве зато што, ако би хтео да са стола узме храну, од светаца буде ударен штапом по рукама. Ова је особа то видела и рекла, ево ови, који не поштују обичај и не дају својим мртвима, како лоше и тешко пролазе. Ова особа није знала, да поред сина и снаје, прадеда је имао још две сестре, једна је живела у Мокрању а друга у Неготину, ова из Неготина, која је поштовала обичаје а не реч Божју, приредила је свом оцу дачу или поману-помен, не знам како се то све у народу зове, тако је она збринула свог оца, а особа која ово није знала, обрукала се.
Ево, то је све што сам за данас изабрао, да заједно о овом размишљамо, а на крају као закључак, желим да вас подсетим на још један важан и најважнији сусрет са Господом, то је Христов скори долазак. Ми се за то спремамо, и ово наше присуство данас овде је доказ, да жељно и од срца очекујемо Христа у слави својој у пратњи хиљада и хиљада анђела, у звуку и позиву Арханђелове трубе, да сви мртви, који су у Христовој нади помрли, тада васкрсну и заједно са преображеним а, који живи дочекују Исуса, добију вечни живот. Желим, у вези са овим, да вам прочитам неколико текстова из Библије:
МАТ 24:30 И тада ће се показати знак сина човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће сина човјечијега гдје иде на облацима небескима са силом и славом великом.
МАТ 24:31 И послаће анђеле своје с великијем гласом трубнијем; и сабраће избране његове од четири вјетра, од краја до краја небеса.
ДАН 7:13 Видјех у утварама ноћнијем, и гле, као син човјечји иђаше са облацима небеским, и дође до старца и стаде пред њим.
ДАН 7:14 И даде му се власт и слава и царство да му служе сви народи и племена и језици; власт је његова власт вјечна, која неће проћи, и царство се његово неће расути.
ОТК 1:7 Ено, иде с облацима, и угледаће га свако око, и који га прободоше; и заплакаће за њим сва кољена земаљска. Да, заиста.
1КО 15:52 Уједанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
1КО 15:53 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
1КО 15:54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она ријеч што је написана: побједа прождрије смрт.
1КО 15:55 Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?
1КО 15:56 А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.
1КО 15:57 А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.
1КО 15:58 Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у дјелу Господњему знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
1СО 4:16 Јер ће сам Господ са заповијешћу, са гласом арханђеловијем, и с трубом Божијом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најприје;
1СО 4:17 А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Ако ово желите и овоме се радујете, изговорите са мном, Амин!

 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Oil Diffuser Necklace?
.