Дискусије : Религија

 Коментар
Између живота и смрти.
CTEBA
(penzioner)
01. јун 2019. у 11.25
Не знам да ли је ико од вас прошао кроз ово, али десило ми се.
Пар дана пре Васкрса, осећао сам се уморно, у понедељак после Васкрса се нисам појавио и пронашлису ме како лежим и не мрдам.
У болници су рекли да сам готов, велики срчани удар, хемоглобин на 30 (нормално 140 до 150), и да на том нивоу крв не иде у мозак.
Питали су жену да све искључе и да ме оставе да одем, јер шанса да преживим је испод 20%, а ако преживим остаћу потпуно неспособан за било шта, што кажу бићу „биљка”.
И ето 3 недеље касније послали су ме кући јер кажу да ми је сад све како треба.
Оно што је интересантно је време које сам провео у коми, док се ломило дал ћу овамо или онамо.
Интересантно је да сам био свестан и видео шта се дешава око мене.
Није исто као кад нормално гледам на све, некако било је као да сам у стакленој кутији и видим и чујем све али не могу да успоставим контакт ни са ким.
Искрено заборавио сам шта су говорили али тада сам знао.
Другим речима, кад се обраћате неком ко лежи у коми и не мрда то не значи да вас не чује и не разуме.
Интересује ме дал је још неко прошао кроз нешто овако.
Е сад интересантно је да духовно нисам пролазио кроз ништа.
Није било оћеш овамо или онамо или да сам видео неко светло, мрак или било шта.
Једноставно неутрално стање, ваљда се решавало шта ће бити самном.
cartensius
(pisac)
01. јун 2019. у 16.33
Brate Stevo, nikako ne mogu drugačije ovo da shvatim, osim da verujem,
da te je dragi Bog podigao, znači da si mu još uvek potreban. Bog je dao mudrost lekarima koji su se zauzeli i trudili oko tebe. Neka je hvala i slava našem dragom Gospodu Bogu za ovo divno iskustvo koje si stekao sa Njim. Evo sličnog iskustva:
30. Aprila, popodne, u mojoj garaži videvši neku prašinu hteo sam da je
obrišem. U blizini je ambar, uzeo sam male merdevine, visine oko 90 cm.
tek što sam počeo da brišem one se skliznuše i pao na betoniranu površinu, udarivši najpre karlicu a potom glavu. Koliko dugo sam bio u komi, ne znam. Kada sam se probudio, nisam bio u stanju da se podignem.
Sva sreća što mi je telefon bio u đepu, funkcionalan, zvao sam taksi i
našu priju, podigli me i pravo u hitnu. Ipak sam dobro prošao, lobanja
nije naprsla, kvrga kao pesnica, isto i pozadi. Posledice su još uvek prisutne, ali se polako situacija popravlja. Kao vernik, čvrsto verujem
i zahvalan sam Bogu što mi je sačuvao i produžio život. Cartensius.
windy-chicago
(windy-chicago)
01. јун 2019. у 17.43
Stevo, dok si bio u komi, da li si video buducnost. Možda brojeve Loto-a. Možda si zaboravio, napregni se malo. Pitam tek onako,, bez uvrede. Želim ti sve najbolje u daljem zivotu. Pazi se.
CTEBA
(penzioner)
01. јун 2019. у 22.18
Право да ти кажем Цертенсиус, сви ми кажу да мора да постоји неки разлог да сам ово преживео. Пошто се то десило не код куће већ у апартману који сам изнајмио јер су ме звали на Брус нуклеарну централу им нешто радим хонорарно, и кад се у понедељак нисам појави на послу, чекали су па су за који сат звали жену даје питају дал нешто зна.
Сад она је била код ћерке у Аризони, па је оданде успела да нађе власника стана који исто ради на централи, он је отишао са посла и нашао ме онесвешћеног да лежим.
Кад су ме донели у Болницу тамо су установили да ми кисеоник не долази у мозак, ко зна колико дуго.
Тада те прогласе клинички мртвим.
Пребацили су ме у већу болницу и тамо сам лежао око недељу дана у коми.
Како сам се повратио ником није јасно.
Узгред кажу имао сам и масиван срчани удар.
Е сад зашто, нико не зна.
И мој доктор и специјалисти ми кажу да ово што се мени десило никада нису виделу у својој каријери.
Наиме хемоглобин је из неког разлога напао црвена крвна зрна у мом телу.се не дешава јер су сви тестови показали да су црвена крвна зрнца здрава, рака нема, нема инфекције, нема вируса, бактерија нема.
Све у телу је било нормално.
Још увек истражују разлог али не могу да нађу ништа.
У суштини десиле су се да чуда, добио сам напад а да нико не може да види како и зашто, и онда сам све то прошао без икаквих последица, што је бар по лекарима немогуће.

Не знам винди, покушавам да се сетим, ал не иде.

pravda_i_istina
02. јун 2019. у 00.09
imaš rupu u srcu, treba da je zapusis tzv. kisobranom, bolje da se operises, jer nisam siguran da imamo istog Boga, od ovog cartensiusa njegov lažni bog te neće sacuvati, on ni sam ne moz' da se sacuva, ... bar priznajete da padate... idi na operaciju, ta rupica na srcu ne može da se ne vidi, sledeći srcani udar može da te kosta zivota
CTEBA
(penzioner)
02. јун 2019. у 09.03
Нема рупе на срцу.
Рекао сад да је проблем настао када је хемоглобин из неког непознатог разлога напао црвена крвна зрнца.
pravda_i_istina
02. јун 2019. у 09.52
pa dobro ako su tvoji nepoznati, a jel postoje poznati razlozi zašto hemoglobin napada crv.krv.zrnca, ako ne zbog tromba i talozenja ovih
revizor
(pilot)
03. јун 2019. у 06.26
CTEBA
(penzioner)
05. јун 2019. у 21.30
Погрешио си куме.
Ја нисам пиао зашто сам остао, већ дал је ило прошао кроз нешто слично.
Кад сам био у коми све сам видео и чуо али нисам могао да учествујем у том.
Видиш то је питање, а не зашто сам остао.
Erich_von_Daniken
(Konobar)
06. јун 2019. у 02.15
Ziv i zdrav bio Stevo, drago mi je da si se „vratio”. Kumasine pozdrav!
CTEBA
(penzioner)
06. јун 2019. у 23.24
Хвала обадвојици.
Мислио сам да ће се неко заинтересовати за то стање, јер ипак кад си у коми изгледа да си одвојен од ове реалности, али истовремено је видиш, и чујеш.
Прилично чудно осећање јер би хтео да учествујеш у оном што се догађа около, али не можеш.
Не знам како да боље објасним, као кад седиш и гледаш филм, у центру си дешавања, али не можеш да учествујеш јер ниси у фиму.
Ово што је постављено, је од оних који нису били у тој ситуацији , али објашњава ју то на основу оног што су прочитали у Библији.
Одговор је углавном о доброти Бога и слично, али не и где сам се налазио док сам био у коми, јер то не пише ни у Библији, нити било где.
Само онај ко је прошао кроз нешто слично, може то да разуме.
Jocko4
(observer)
23. јун 2019. у 23.16
CTEBO,

Прилично касно сам отворио ову тему и надам се да није сувише касно.
Најпре бих ти поручио да ми је заиста драго да си надживео то што те је снашло и желим ти исто што и свимм осталима - да доживимо бар стотку, а после ћемо још да размислимо колико нам треба да посвршавамо послове.

Не бих могао да понудим ваљано објашњење за то што си доживео, а сличан случај је доживео рођак једне моје колегинице с посла. Додуше, он није био те среће да преживи. Наиме, тај човек је такође пар дана осећао јаку замореност и обратио се лекару. Сместили су га у болницу и требало је да га подвргну детаљним прегледима. Међутим, следећег дана је пао у кому. Срце му је радило још пар дана и затим - стало. Лекари су родбини рекли да није био срчани удар, него то називају неком врстом „закључавања” срца. Народски речено, срце као да је имало одређени век трајања и више није могло да ради.

Што се личног искуства тиче, у детињству сам доживео пад у кому због удара фудбалске лопте у плексус. У том стању сам провео око 72 сата и заиста се не сећам да сам ишта чуо ни видео. Из коме сам изашао и нисам знао зашто сам у болници.

Да ли су, у твом случају, лекари рекли нешто о крвном притиску ? Да ли је постојала могућност изненадног кардиналног пада притиска, јер у таквим случајевима пацијент може да чује и разуме, али често не види околину, јер се прекида чуло вида, понекад може, а понекад не може да комуницира са другима ?

Можда би било добро да обавиш детаљан преглед срца и бубрега, јер и бубрези могу да изазову нагли пад притиска.

Узгред, можда си релативно скоро доживео неку стресну ситуацију ? Можда те је нешто погодило, а ти то (не)свесно потиснуо и то те пратило у подсвести.
CTEBA
(penzioner)
24. јун 2019. у 10.07
Поздрав Јоцко,
Изгледа да је тај човек имао ншто слично.
Мада како кажу ово што се мени десило до сада ни један лекар није видео.
До сада сам био код ко зна колко специјалиста и ни један не зна шта и зашто се десило.
Кад су ме нашли лежао сам без свсти а нико не зна колико дуго.
У болници су прогласили да ми је мозак стао, јер је хемоглобин спао на испод 30 (нормално 140 до 150) и тада више не носи кисеоник у мозак.
Шансе да то преживиш су испод 20%.
Некако су ме повратили и дали трансфузију и пребацили у већу болницу.
У тој болници су пронашли да имам масиввам срчани застој, и да крв не циркулише.
Закачили су ме на мачине и звали жену (била је у Аризони код ћерке) и питали да ме искључе и оставе да умрем.
Она није пристала и рекли су јој да су шансе да преживим незнатне, због ниског хемоглобина и срчаног застоја, а ако преживим никада нећу устати из кревета и бићу као биљка.
Пребацили су ме у нову болницу која је мало боља (Лондон, Онтарио, Канада) где сам био у коми око недељу дана.
Кад сам се пробудио, све је било нормално.
Како кажу то нема логике.
Укратко хемоглобин је спао и уништавао црвена крвна зрнца, која су била сасвим нормална.
Прегледали сусве могуће рак, инфекцију, бактерије, вирусе и све остало аки све је било како треба.
Још увен нико не зна шта је разлог нити како је то могло да се деси, кажу оо је први случај који до сада није регисрован нигде.
Сад су ме питали дал се слажем да ме тотано испитају, узимају крв, коштану срж и све остало али до сада нису нашли ништа.
Оно што их жуља је не ја јер је прошло, већ се брину да и неком другом може да се деси а нико не зна шта је, зашто и како.
Што ми рече специјалиста, ово је ненормално пре пар месеци си био мртав, сад имамо сасвим нормалну дискусију а ја нема никакве последице, ни ментално ни физички.
Интересантно је да сам пре 6 година имао ауто удес где сам ударен одпозди кад сам стајао а друга кола су ишла преко 100 Км на сат.
Моја кола су била потпуно уништена а ја сам изашао из њих са мањим повредама.

Изгледа да док ти не дође врема, шта год се деси остаје.
Jocko4
(observer)
24. јун 2019. у 23.37
>'Изгледа да док ти не дође врема, шта год се деси остаје.'
- - -

Сећам се једног судара у Београду, пре око 45 година ... Не знам колико познајеш део Београда, на садашњем Булевару Краља Александра, код Ђерма. Тада је трамвајска пруга била са стране, а не у средини улице. Возач аутомобила, паркираног на тротоару је кренуо у рикверц и морао је да пређе пругу, а није приметио да је долазио трамвај. Трамвај је ударио у аутомобил у задњи десни део, згужвао га и смотао га око бандере. Дошла полиција и загледају у унутрашњост кола, а у њему нема никог. Пита полицајац: „А где је возач ?” Јави се човек,а полицајац пита: „Где си ти био у време судара ?” Човек каже: „У колима.” Изашао је на сувозачка врата, која су се од удара сама отворила. Полицајац га је гледао и мислио да га овај за*ебава, а човек отреса прашину са одела. Онда је полицајац скинуо ону своју капу (шапку) и треснуо је о земљу.

Ја сам се ту случајно затекао, а у тренутку судара сам био удаљен око 100 метара и лично сам видео власника аутомобила кад се извлачио кроз оштећена, отворена врата. Прилико удара, ауто је био сабијен у задњем десном делу и увучен између трамваја и бандере. Једино је возачки простор био мање деформисан. Кад су људи повикали да је возач још у колима и жив, возач трамваја је полако вратио трамвај неколико метара у назад и тада су се отворила, као да су одскочила деформисана сувозачка врата на колима.

Има доста таквих случајева, због којих се каже да нема смрти без судњега дана.


CTEBA
(penzioner)
26. јун 2019. у 20.29
Тако некако.
Прођох кроз то два пута, мада је овај други био озбиљнији.
Него шта мислиш о томе да кад си у коми видиш и чујеш све око себе?
Jocko4
(observer)
27. јун 2019. у 23.02
Не бих знао да објасним, јер бити у коми некако подразумева да пацијент није свестан, а ти наводиш да си био свестан, да си чуо и видео, али ниси могао да реагујеш.

Да ли си проверио неке детаље тога што се збивало око тебе током тог стања, одн. упоредио своје виђење и сећање са оним што су то рекли лекари кад си се вратио у нормално стање ?
Да ли се твоји утисци и сећања подударају са њиховим исказима ?

Ово питам, јер постоји могућност да су ти у сећању остали утисци из неке врсте полу-сна, где су помешани стварност и сан.

Какав ти је био пулс у стању коме, да ли си дисао и да ли су лекари установили да би преминуо да су те скинули са апаратура ?
Интересантно је да си у хотелској соби провео неко одређено време без ичије помоћи, док те нису „пронашли” и хитно пребацили у болницу.

Сећам се да сам скоро гледао један руски филм о некој девојци која је отишла на неку журку, где је неочекивано доживела каталептички напад и остала у таквом стању дуже време (неколико месеци). Она је све то време СТАЈАЛА укочена као споменик. Покушаћу да пронађем тај филм и да ти доставим линк. Епилог је трагичан, јер су ствар у своје руке преузели политичари СССР-а и девојку су стрпали у азил за душевно поремећене особе.
CTEBA
(penzioner)
28. јун 2019. у 09.23
Право да ти ка
ем, на нека од ових питања не могу да ти одговорим, јер је то изван мог знања.
Као што рекох, угланом се сећам да сам видео и чуо шта се дешава око мене, а шта су лекари радили и закључци до којих су дошли са тим нема везе.
Искрено нисам осећао ништа, ни бол, нити било шта друго.
Видео сам шта се око мене депава као да гледам кроз стаклини тунел, али да нисам тамо.
Дали је било и тог полусна, могуће, немам појма, али колико памтим, нисам прошао кроз нешто што је нереално.
Читам како неки кажу да су лебели изнад тела и све видели.
То већ може да буде неки полу сан или шта већ, ја сам једноставно гледао дешавања око мене, али нисам видео себе како лежим или нешто слично.
Исто као кад би ме сад неко ставио у стаклну цев и кад бих гледао али због стакла не бих могао да будем део тога.
Што се тиче пулса, немам појма.
Кад су ме пронашли био сам у несвести, и нико нема појма колико дуго, јер док су видели да нисам дошао, па звали жену, а она газду од ког сам изнајмио собу, а он је био напослу, па док је дошао, нашао ме звао хину помоћ итд, итд, прошло је доста времена, рекао бих бар неколико сати.
У првој болници су закључили да ми је хемоглобин испод 30 и да кисеоник не долази у мозак, закључили су да ми је мозак мртав.
Ипак дали су ми трансфузију и пребацили ме у већу болницу )пар сати амбулантом) где су установили да није у питању само пад хемоглобима већ и масивни застој срца, односно тело није имало контролу над срцем и оно је радило нерегуларно и стало, значи није пумпало крв.
Нормално у року од 3 минута, губи се актвност мозга, а после 10, долази смрт.
Код мене нико нема појма колико дуго је трајало.
Укључили су ме на све могуће машине и звали жену да је питају дал да ме искључе, јер са падом хемоглобина шансе да преживим су испод 20%, кад се томе дода срчани застој по лекарима шанса је никаква, а ако и преживим мозак ће бити потпуно уништен.
Даље у тој болници нису могли ништа више иешили су да ме пребаце у велику болницу (Лондон, Онтарио Университи Хоспитал) која се специјализује за овакве случајеве, и удаљена је преко 200Км.
Послали су хеликоптер, али због невремена није могао да слети, па се вратио и онда су послали авион који ме је пренео.
Тамо су ме прикачили на све могуће апарате, жена каже кад ме је видела из мене је излазило више цеви него што је икад видела.
Значи одржавали су ме на апаратима, дал бих преживео без њих, ко зна, нисам требао ни са њима.
Оно шти је све шокирало је да кад сам изшао из коме било је све нормално као да се ништа није десило.
Прва ствар коју сам тражио је да једем јер сам гладан!
До сада сам видео ко зна колико лекара и специјалиста и сви ми кажу да у својој каријери никада нису видели овако нешто.
Нико нема појма зашто и како се десило, сад кажу да никада неће ни сазнати.
По свима нисам требао да преживим, а ако сам преживео мозак ми не би требало да функционише, тако да бих прошао као у том Руском филму.

Bazorilo
28. јун 2019. у 18.39
Бата Стево,поздрав и од мене.Дуго сам био одсутан па за ово што ти се догодило сазнах тек пре неко вече.Најважније је да се све добро завршило Богу хвала.
У вези твог питања,о стању човекове свести за време док је у коми,могао бих да поновим неке детаље из свог искуства које сам још као дете имао.
Пошто сам већ писао о томе на овим дискусијама небих да причам детаље већ само суштину.Наиме оно сто сам ја доживео је била у правом смислу речи клиничка смрт.-Одмах по постављању на операциони сто,отпутовао сам са овога света и нашао се пред Божјим престолом.На престолу су седела два величанствена лика,а иза њих огроман аудиторијум такођер узвишених небеских бића.Све је било одевено задивљујућом тишином.Очи она два председавајућа су биле упрте у мене.Схватајући да сам на судњем дану,гледао сам у њих без престанка.Огласио се онај старији који је био заодевен неописивом,плавичастом светлошћу и чији лик због ње није било могуће у детаље сагледати.Али његов глас се савршено јасно чуо.Рекао је,обраћајући се оном другом који је такођер био у светлости,али прилагођеној људском оку.-Ово је готово.До мог разума допро је епилог ове изјаве,завршено је са земаљским животом који само што сам био почео.Сећам се добро да ми је дошла мисао;ах, мама,како ће она то поднети? У том тренутку проговара онај млади на царском престолу и каже:Мора живети,треба Господу.Видео сам још велико одушевљење међу присутнима у оном друштву иза престола,а онда приметим болнички кревет и медицинску сестру поред мене.Питам је где су они доктори што су били дошли да ме оперишу?Све је готово каже она.Могу ли нешто да ручам упитах гледајући је у очи.На вратима те мале собице појави се један од оних доктора које синоћ видех у операционој сали.Гледа у сестру и пита шта је запазила,она одговара:тражи да једе.
Браво јуначино,узвикну он тоном у коме је врило одушевљење.Дајте му одмах да једе.И заиста,брзо донесоше једну корицу хлеба натопљену у некој чорбици.Сестра ми објасни да је то доручак а да ће за ручак бити више.У то стиже мама,сва узбуђена и неиспавана.Позваше оног доктора,а он се на речи мамине:докторе!па он је жив!надовеза овом реченицом:жено,ако постоји нека већа сила одозго,онда је ноћас била са нама и овим дететом у операционој сали.Журно је отишао,а мени остало и дан данас нажао,што нерече нешто детаљније о појави коју је запазио те ноћи.Но,што рече тетка по оцу,доста је сине,паметном довољлно.
Дуго о томе нисам никоме причао,јер нисам ни умео да све објасним ,био сам у доби пред школу.Тек када сам 12 г.касније дошао до Библије,разумео сам визију коју сам имао те ноћи.
CTEBA
(penzioner)
29. јун 2019. у 00.07
Хвала Базорило, Божија воља, ваљда још нешто треба да урадим.
Интересантно да смо обадвојица прошли кроз то, али сасвим другачије.
Као штдо рекох код мене није било ништа духовно, већ некако нефизички, али са виђењем физичког.
Мало сам размишљао отоме и сетих се оне расправе ниже доле о телетранспортацији, где сам навео да људско биће чине два дела.
Физички и духовни где духовни управља физичким али физички не може духовним.
Значи ако је кома потпуна обустава деловања физичког дела, то објашњава зашто сам све видео и чуо али нисам могао да мрднем.
Другим речима духовни део, кроз физички део у коми, може да види и чује али не може да учествује без физичког дела.
Шта мислите о томе?
Што се тиче тог духовног виђења, не знам, читао сам да многи који су прошли кроз то изјављују слично.
Ја то не могу да кажем јер тај део нисам имао.
Интересантно да кад смо изшли из коме обадвојица смо прво тражили да једемо!!!!
Bazorilo
29. јун 2019. у 05.54
То је нормално.Кад је Господ Исус подигао ону девојчицу из смрти у зивот,прво што је рекао родитељима је:дајте јој да једе.Живот тела зависи од телесне хране.
CTEBA
(penzioner)
29. јун 2019. у 13.53
Могуће, ипак храна је храна.
Него шта мислиш о овом мом размишљњу о духовном и физичком постојању?
Bazorilo
29. јун 2019. у 16.00
Дух је оно што оживљава,тело не помаже ништа.Али са друге стране постоји и равнотежа,па стоји и оно-у здравом телу здрав дух.Такођер каже Библија и ово:А тела су ваша црква Духа Божјега који
живи у вама и нисте своји... .Сам Господ обећа,да ће својим духом бити у нама до краја овоземаљског живота и спремити нас за онај вечни у Царству свом.Значи,дух је срчан а тело је слабо,али и једно и друго требамо предати Богу да нас он целокупне може сачувати за дан избављења.
CTEBA
(penzioner)
29. јун 2019. у 16.32
Не знам шта да ти кажем.
Мишљење базирам на оном што сам доживео а не где шта пише.
Ако сам био у коми и физичко тело није реаговало ни на шта, онда је све што сам видео и чуо, духовни део, који је независан а изледа да може и да узима податке кроз тело које не функционише.

Bazorilo
29. јун 2019. у 18.31
Сетимо се искуства великог апостола Господњег Павла.Он није могао да са сигурношћу тврди,како је у визији коју му је Бог дао изашао пред Божји престо-у телу или изван тела.Суштина његовог говора у вези тог догађаја
базирана је на ономе шта је видео и чуо.Видиш на пример,Анри Бергсон као филозоф би га питао у вези појма свести,али шта би добио као одговор,ако човек који је то доживео није био свестан где му је тело било за то време.Док би га лекар можда питао,да ли је приметио како су неурони реаговали када је дух напустио тело а после извесног времена се поново у њега вратио?-Ја сам био дете када сам тако нешто доживео,па мени вероватно та питања неби ни поставили,али не верујем да би и Павле могао ишта конкретно да одговори у вези тога.Зашто,па зато што је танка и тајанствена линија између духа и тела и о њој све тајне зна само онај који нас је створио-а то је знамо,Бог.
CTEBA
(penzioner)
29. јун 2019. у 19.10
Ипак постоји разлика од овог кроз чега сам ја прошао и тог што си ти прошао, и што апостол Павле каже да је прошао.
Ви сте имали визију где сте изашли птред Бога, где вам се Он обратио, док код мене није било тако.
Ја сам једноставно само видео и чуо шта се дешава око мене, али нисам могао да учествујем у томе.
Неко може да каже да је визија само сан под утицајем лекова и слично, за мене то ме може, јер нисам нигде био изван тела и у контакту са Богом.
Bazorilo
30. јун 2019. у 05.22
Па споменуо сам већ Анри Бергсона,који се бавио питањем стања свести.Вероватно би они који се разумеју у његове методе рада,могли да поставе неку хипотезу о степену твоје искључености из реалног живота за време док си био у кревету.Ако мене лично питаш за мишљење,ја бих то назвао полусвешћу,јер како кажеш,све си могао да пратиш око себе,али не и да учествујеш у збивањима.То је као кад човеку утрне рука или нога,он је свестан свог окружења али није у могућности да са том руком или ногом било какав покрет начини.Можда би пример одузетости говора још бље то илустровала.Човек чује и разуме све око себе,а он сам ништа не може да одговори или предложи.
Било како било,хвала Богу да је то прошло,сада је важно да остатак овоземаљског зивота проведеш у миру и заједници са Богом и својим ближњима.Наравно,то важи и за све нас остале.
kojekud
(lws)
30. јун 2019. у 10.36
Stevo drago mi je da si izneverio profana ocekivanja ljekara odstupivsi od njihovaih statistickih podataka.

7 A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa. /1 Mojsijeva gl.2/

23 I ceo vaš duh i duša i telo da se sačuva bez krivice za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista./1 Solunjanima gl.5/

U skladu sa biblijom tvoje iskustvo bi moglo da se nazove i između praha zemaljskog i duse žive tj. stanje duha zivotnog. Obično se fokusiramo na telo koje je opipljivo i dusu koja se oseca a zaboravimo da obratimo paznju na duh koji nam daje zivotnu energiju i treba da se iskusi.
To sto neki imaju vizije a drugi ne je verovatno prilagodjeno nasoj individualnosti. Mi obični ljudi smo nepredvidljivi nekada mislimo stomakom instiktivno, nekada srcem emotivno a najcesce glavom, logicno i kada/ako/ se nađemou sličnoj situaciji kao ti vidjet ćemo koji smo centar za razmišljanje najviše koristili.
Proroci i mistici kao i njihvi talenti i tehnike pristupa duhovnim sferama su iz druge price. Sve u svemu vrlo kompleksna materija.

CTEBA
(penzioner)
30. јун 2019. у 19.18
Хвала Којекуде.
Интересантна је твоја напомена да постоји разлика између нас обишних смртника и оних који су 100% посвећени Богу и вери.
Доста је логично да онај ко само мисли о Богу и вери, кроз то пролази 24 часа на дан, па би у коми само то и доживео.
Шта да ти кажем, дефинитивно не спадам у ту групу, као и многи други углавном се бавим стварима које су повезане са физичким животом.
Могуће да сам зато док сам био у коми, само видео и чуо физички а не душевни део.
kojekud
(lws)
02. јул 2019. у 08.38
Moj slučaj
Pre neko proljece u po bela dana prolazim parkom koji je sav u cvetu, bojama, mirisima i sva odusevljena posmatrajuci priroda prelazim u neku novu dimenzija gdje su boje još izrazenije, a i vazduh ima svoj prozracniji kvalitet, kao neka svetlucava prozirna zavesa. Prvo vreme iznenadjena posmatram okolinu ali vremenom pocinjem da obracam paznju i na sebe koja i jesam a i nisam. Vid i kretanje su tu ali tela nema ne osecam ni noge da koracam/kao da sam na pokretnoj traci/ ni oci da trepcem ili da sam zaslepljena. Znala sam da ne lebdim :) jer je visina bile prizemna ali pomislila sam ako neko naidje verovatno će nešto primetiti da nije u redu i u tom momentu sam bila izbacena iz 'matirksa'.
Sve u svemu mislim da me je sva ona ljepota fokusirala na srce i čim sam pocela da mislim glavom tj. brinem sve se vratilo u normalu.
CTEBA
(penzioner)
07. октобар 2019. у 18.17
Дакле после 6 месеци испитивања, изгледа да су коначно дошли до одговора.
Шта је оригинално изазвало пад хемоглобина, нису никад пронашли али су то сузбили са стероидом. Птроблем је да стероид умањује деловање имун система, па кад се опет појавио пад хемоглобина концентрисали су се на стеоид и са 5 милиграма где сам био, дигли га на 80.
Међутим без ефекта.
тест кошчане сржи је показао да ми је опала производња црвених крвних зрнаца али не и зашто.
Тест крви послан одељењу за инфекционе болести Онтарио Здравства је пронашао да имам вирос парвовирус, који сви добијамо кад тад, јер напада све, инсекте, бубе, рибе, животиње а и људе, имуни систем га елиминише за недељу, две, и ни не знамо да смо га имали, једноставно кад се осећамо уморни, врти нам се глави и слично то је због тог вируса.
Е сад симптоми су скоро идентични са оним које сам имао па су мислили да се повратили и због тога имун систем није могао дага елиминише.
Нормално, не лече због тога, али због свега што се десило даће ми три трансфузје плазме и то би требало да га елиминише за недељу две.
Опоравак имун система, може да узме месец до два.
revizor
(pilot)
08. новембар 2019. у 23.40
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Oil Diffuser Necklace?
.