Дискусије : Женски кутак

Коментар
Завјештање органа
CPHA
(Чувари ћирилице)
14. фебруар 2018. у 05.08
У Европи актуелно, неке државе изгласале закон о завјештању органа у смислу да сте донор по default-u.
Значи, уколико не желите морате се изјаснити изјавом на лични захтјев.
Да ли сте орган донор, какав је ваш став?
Ја нисам, нешто сам неодређена о том питању.
obicno1
14. фебруар 2018. у 06.21
Austria je jedna od zemalja gdje su svi potencijalni donatori, ko ne želi mora da se u odredjenu listu za zivota unijeti i time se protiv donacije izjasniti.
Po meni je ovo u redu sa nekoliko aspekata:
- znaci u slučaju da si zaista pogodan za donaciju, na mora se u slučaju nesrece ili čega već tarziti saglasnost od bilo koga i gubiti dragocjeno vrijeme da bi se tvoji organi nekome dali
- oduzeo si tu odluku svojim naslednicima koji ne moraju da u tim teskim tranutcima takve odluke donose (ovo je npr. praksa u Njemackoj)

Ako neko to ne zali, naka se za zivota izjasni protiv i problem je rijesen.
Ja polazim uvijek od toga da je i obrnuta odluka teska: šta da se ja ili neko moj nadje u situaciji da mora da trazi organe. I to nije jednostavna odluka: da li na taj način produzavati zivot nekome koga volis ili ne?

Bas mi ove odluke u teskim trenutcima ne trebaju, a ne vjerujem ni mojim bliznjim. Prepustam to doktorima i zakonima u datom momentu.

Znaci ja sam potencijalni donator i nemam sa tim nikakav problem.
N
edavno sam gledala reportazu jednog mladica iz Srbije koji je ovdje u Becu dobio novo srce jer u Srbiji za to nemaju definisane zakone i praksu.
skoljka
(student)
14. фебруар 2018. у 09.38
Zeznuta tema. Ovdje se izjasniš kad uzimas vozačku (?!?), valjda kontaju tad su vece šanse da ti se šta desi, pa eto da budeš koristan.
Ja sam na listi, mada ne osuđujem nikog ko ne bi bio. Teško je o tome misliti, pogotovo kad su najbliži u pitanju.
bojana_suisse
14. фебруар 2018. у 16.47
Kao zdravstveni radnik mislim da mi prvi trebamo da budemo primer drugima.
Da,jesam donor za sve organe.
Imam donorsku kartu i obavestila sam moju porodicu o tome.
To je moja volja i moraju da je sprovedu u delo ako do toga dodje.
CPHA
(Чувари ћирилице)
16. фебруар 2018. у 17.22
СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО

Ово су моје опроштајне речи 
које приносим времену што следи, 
можда ће неком рану да залечи 
неког ће другог љуто да увреди

Зовем се Јохан, Немац по рођењу, 
од оца Ханса и мајке Грете 
наша је кућа знана по чувењу, 
у раскоши живех к'о једино дете.

Наследих фабрике, силна имања, 
непрегледне шуме и бројна стада 
радост ми трајаше све до сазнања 
да тешка болест мноме влада.

Доктори рекоше да нећу дуго 
годину једну ил' можда две 
свет ми се сруши, о моја туго, 
у једном дану нестаде све.

Рекоше нећу издржат више 
најбољи доктори који постоје, 
једини лек је, сви се сложише, 
да замене другим срце моје.

О, судбо моја, о дивни часи, 
најлепши мој животни трене, 
када из болнице стигоше гласи, 
нашли су доктори срце за мене.

За цену човек тада не хаје, 
и не знам да ли за то постоји, 
нисам чак пит'о ни ко га даје, 
кад живот нови мени предстоји.

Операција прође у најбољем реду 
са новим срцем несташе боли, 
тек онда схватих, кад скинух 
беду, 
колико се живот цени и воли.

Недуго затим, кроз ноћи тавне 
у сну ми прилазе лица нека 
и звона цркве православне, 
буди ме њихова тужна јека.

Јасно видим пределе стране, 
прелепе шуме и поља плодна, 
ливаде и потоке разигране 
брдашца блага и винородна.

Видим и двориште између плота, 
амбар и шталу, стазу до куће, 
старину неку што дуван мота, 
док гледа кера и звиждуће.

Старица крхка живину ваби 
док баца просо из мале зделе, 
а онда журно ка штали граби 
да пусти на воду шарено теле.

Прелепа жена, гипка к'о срна, 
двориштем хита да ручак стави 
за њом вијори коса јој црна 
и мало дете очију плави.

О, та ме слика ходила често, 
сновима мојим давала срећу, 
спавао нисам ал' то је место, 
стварало љубав у мени већу.

А онда дођоше ружни снови, 
које не могах да пребродим, 
насташе неки предели нови, 
којима свезан, у колони ходим.

Угураше нас затим у нека кола, 
пут је трајао бескрајно дуго, 
уз псовке, претње, тренутке бола, 
од звери се нисмо надали друго.

У Жутој кући, у граду Бурељу, 
сазнасмо тако је месту име, 
у албанском приватном мардељу, 
тамничише нас до почетка зиме.

Последња слике које се јежим 
беше зелена маска докторска 
и лице које видех, док лежим, 
како се кези мрцина мрска.

И светло јако, јаче од сунца, 
које ми сева мозгом к'о стрела 
док ме на живо секу к'о јунца 
и крв док шикља, последња врела.

Задње што видех бејаху руке, 
шиптарске како дигнуте стоје, 
на њима дрхтећ' уз тешке муке 
још увек куца - то срце моје.

*

Тај урлик страшан што небо пара 
враћ'о ме стално из ноћних мора 
све сам мислио да сан ме вара 
и спас да доноси једино зора.

Кренух на пут, непознат, далек 
да нађем извор несаних ноћи, 
да решим једном, али за навек, 
куд срце вуче - где морам поћи?

Косово беше циљ мога пута 
тамо ме поведе душа и тело 
кренух к'о путник који не лута 
коме је познат и крај и село.

Угледах цркву из снова мојих 
пред њом је стража, то ме зачуди, 
са војском неку реч прозборих 
кажу да чувају цркву од људи

Какви су људи што би да сруше 
лепоту ову из средњег века 
имају ли они бар мало душе 
знају ли каква их судбина чека?

Пред мојим очима пукло село 
око њега свуда бодљикава жица 
к'о да га нешто за век проклело 
и људе у њему згрчених лица.

Гледај Европо, завриштах тада 
погледај свете ту правду нашу 
докле ће овај народ да страда, 
а други и даље оружјем машу.

Изнад те туге, изнад те жице, 
осетих поглед који ме тражи 
угледах познато дечије лице 
које ме ноћу сновима блажи.

И приђе мени кроз жица сплет, 
загрли ручицом око врата 
то божје биће, небески цвет, 
прозбори нешто: „Тата, тата”.

А срце моје к'о лудо скаче, 
шавови хоће да попуцају, 
шта ли те речи њему значе 
да ли се можда препознају?

Нисам ни хтео ал' моје руке 
кренуше к њему некако саме 
то дете нежно, о моје муке, 
беше к'о зрачак из љуте таме.

Жена из снова дојури с врата, 
из оног истог дворишта преко, 
„Милане сине, то није тата, 
он је на небу негде далеко.

Наш Јован сине Косово чува 
заједно горе с Лазаром светим 
чујем га увек кад ветар дува, 
тебе кад гледам њега се сетим.”

Стојимо тако, жица нас дели, 
а срце спаја љубављу истом, 
и свет је застао, управо цели, 
заустављен божанском искром.

У повратку мало застах по страни 
задивљен, поносан и препун 
среће, 
док Јован и мртав Косово брани, 
Србима га нико одузети неће.

Од јуче ја сам Петровић Јанко, 
рођењем Немац, Србин по вери, 
написах ово јер желим жарко, 
истину да сазнају светске звери.

Од стида мало да погну главу, 
злочинце казне - добро их знају, 
жртвама српским да одају славу, 
имена њихова вечно да трају.

obicno1
17. фебруар 2018. у 07.20
Kad si otvorila ovu temu mislila sam da si je otvorila jer zaista imaš svoju neku dilemu oko donacije organa pa želiš da cujes kako se sa tim stvarima drugi nose, ali sada vidim da si i ovu temu okrenula na neku svoju (mutnu) vodu: sve politiziras, u svemu trazis i vidis neku zavjeru, nacionalizam ti je titula a kriminalizujes i odbacujes sve sto nije po tom tvom (srpskom) nacionalizmu u istom koritu.

Presadjivanje organa ja jedna ozbiljna stvar i zahvaljujuci danasnjoj medicini moguća i u mnogim slučajevima uspjesna ( ne znam procante niti želim o njima da pricam). Kada bi malo bolje znala kako funkcionise pravna država, znala bi da ni jedna bolnica neće presadjivati organe koji su neregularnim putem dosli na operacijski sto.
Ti pricas o kriminalu i politisujes sve sto ti nije dovoljno „srpski” obojeno. Ne procitah tvoju pjesmu do kraja, do pola je bilo dovoljno da znam da ne spada u moje stivo za citanje.
Ja sam Srpkinja i tako se svuda i pred svima izjasnjavam i ponosna sam sto svojim primjerom mogu ljudima da pokazem da su Srbi, kao nacija sasvim normalni, kulturni, vrijedni i posteni ljudi. Ne treba to nekome da propovijedam, ja živim sa ljudima, raznim ljudima i po naciji i religiji i drugim opredjeljenjima. Uvijek sam spremna da pomognem kad je potrebno i isto tako primim pomoć od drugih ljudi.
Dobar covjek je dobar covjek, nema veze kojim jezikom govori. Los covjek je los covjek, ne traba ga pitati za ime.
Kriminalac je kriminalac, pa bilo koje nacije ili vjere on bio.
Takve kao ti, koji sve nacionalizuju, sve politiziraju i u svemu traže nešto „antisrpsko” ne volim ni da sretnem a kamoli da sa njima komuniciram. Kao ni druge extremiste bilo koje nacije. Ne vjerujem da si ikada u zivotu i prstom mrdnula za „srpsku” stvar: pokazala se humanitarnom, pomogla ljudima u nevolji, pokazala se kao sposobnom i radinom, doprinijela covjecanstvu (u bilo kom sektoru zivota) i borila se na bilo koji način da srpsku naciju predstavis u pozitivnom svjetlu, kao sto su to radili a i danas rade mnogi Srbi sirom svijeta.

CPHAПорука негативно оцењена. Покажи

CPHA
(Чувари ћирилице)
17. фебруар 2018. у 07.56
Обично, пуна си предрасуда.
Присуствовала сам промоцији књиге Џелетовића, „Српско срце Јоханово”.
Веома си се ружно понијела према овој потресној поеми.
Срами се. Апсолутно ме не занима шта је ко по националности, а посебно на овој теми.
Није ми била намјера да вријеђам твоја нити било чија увјерења и ставове.
Све си јако ружно пројектовала и не пада ми на памет да те разувјеравам.
Непотребно ме оптужујеш.
Некоректно и ружно. ружно...
Мислим да је посебно специфична ситуација када срце закуца у новом тијелу, грудима.
Потресно за остатак породице и једне и друге стране, бар сам имала прилику видјети пар исповијести на ТВ-у.
У даље се ужасавам твоје реакције...а ваљда за све има разлог.
Српкињо нема потребе себе уздизати унижавајући друге, у овом случају мене.
Лијепо је што си добра, све похвале.
CPHA
(Чувари ћирилице)
17. фебруар 2018. у 08.57
А што се тиче легалности, сматрам да корумпиране државе, ма чијем челу су корумпирани политичари, мафијаши итекако користе илегалне начине да дођу до новчане користи, па и када су у питању органи за трансплантацију.
Што наравно није изричито јер вјерујем да исто тако постоје уређене државе које послују овом врстом бизниса на легалан начин.
nniki
(Nanotech)
18. фебруар 2018. у 18.01
Obično:
„Presadjivanje organa ja jedna ozbiljna stvar i zahvaljujuci danasnjoj medicini moguća i u mnogim slučajevima uspjesna ( ne znam procante niti želim o njima da pricam). Kada bi malo bolje znala kako funkcionise pravna država, znala bi da ni jedna bolnica neće presadjivati organe koji su neregularnim putem dosli na operacijski sto.”

Kosovo nije pravna država, nego joj je vlada sastavljena od kriminalaca koji su podrzani od strane EU, US i CG!

Šta mislite ko su ti bastardish Anti-Srbi i Srbi, sto su izminusirali CRNA-u, i kojih nije briga za svoje jer sada primaju visoke plate i udobno žive na zapadu ito ne svojim zaslugama nego slučajem okolnosti i srećom, sto su izminusirali CRNA-u!?

Sasvim Istinito i poželjno da se tako nešto objavi, CRNA!

Obično,
ne možemo da extrapoliramo karaktere recimo visoko civilizovanih Skandinavaca na Albance sa Kosova!
Pouzdano se zna o vadjenju organa Srba sa Kosova od strane Albanaca i njihove krimos brace turskih doktor u saglasnosti sa njihovim vladama; čak i EU ovo naveliko veruje i ima dokaza, i dalje istrazuju, nazalost, veoma sporo.

CRNA je iznela nešto grozno sto je u vezi sa mucnim dogadajima u vezi Hrvatskih Srba i sto nikad ne treba da se zaboravi a pogotovo negira i kritikuje kao sto to Hrvati naveliko žele.
Treba da smo svi dobro upoznati sa istoriskim faktima i istinitim pricama Krajisnikih Srba, čije su rodbina i pretci nastradali od pateticnih zločinaca i genocida od strane Ustaša; negde oko milion i po Hrvatskih Srba.

Svi oni koji su protiv ovog ili smatraju da ovo treba da se zataska su i sami pristalice tako mucnih dogadaja ili njihovi navijaci ili su oni danasnji Hrvati koji su predominantno neo-ustaše i njihovi podrzivaci, simpatizeri i navijaci.
escada
(ɐpɐɔsǝ)
19. фебруар 2018. у 02.34


СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО je potresna pesma Veselina Dželatovića koja je kružila internetom i zbog koje su mnogi poverovali da se to stvarno dogodilo. U stvarnosti je to nemoguće, a to će vam potvrditi bilo koji kardilog, internista ili neurohirurg.

Što se tiče zaveštanja organa, moj stav je drugačiji i tiče se da pomažem dok sam živa.
Dala bih bubreg ako nekom zatreba, dala bih deo jetre (dovoljno za transpatanciju) ako je nekom život ugrožen, dajem krv svaka 3-4 meseca (jer imam retku krvnu grupu i rezus faktor).

Ali zaveštati organe je mnogo teža stvar.

Prošle godine u ovo vreme je preminuo moj kolega od neke autoimune bolesti ( ne znam koje). Znao je da će umreti i zaveštao organe.
Nije bilo sahrane. Samo smo došli u funeral home, izjavili saučeće i razišli se. Njemu su povadili organe, sve što je valjalo a porodica nije imala pravo da ga sahrani. On je ostao kao leš na Mediciskom fakultetu, u formalinu, (da se studenti vežbaju) a porodica je izgubila pravo da ga sahrani.

Posle par meseci sam videla njegovu ćerku koja je bila očajna što ne može ocu da ode na grob (jer ga nema) i da mu zapali sveću. To je njoj bilo jako važno, što je normano, ali joj je oduzeto.
Plakala ona, plakala ja...

-I gde je moj tata sada? Ni u zemlji ni na nebu!
----------------
Realno to je doživotna trauma!

Pokušala sam da joj objasnim razliku između materijalnog i duhovnog, po našem pravoslavnom principu, ali to do nje nije dopiralo.
Emotivno u njoj je bilo jače od svega.
-----------------
Posle tog bolnog iskustva znam da neću svoje organe zaveštati.
Zbog moje dece.
Oni su mi najvažniji na svetu.
obicno1
19. фебруар 2018. у 10.44
escada, svidja mi se tvoj stav jer imaš za njega svoje opravdane razloge. Ja ne znam u kojoj je to zemlji tako kako si ti opisala, ali u (vecini) evropskih zamalja zavjetsavanje organa na znači da ostaje tijelo da se studenti na njemu vjezbaju (to može samo ako je ta osoba bas to potpiasala) ili ako niko nema ko će preuzeti tijelo.
U Austriji mnogo ljudi i ne zna da su donatori, jer su zakonski svi donatori (pojedinih organa ali ne čitavog tijela).
I upravo kao sto si napisala: niko ko je primio organ nema nikakvo „sjecanje” ili slična „osjecanja”. neko može imati nocne more jer je sav taj proces mukotrpan: presadjivanje, prihtavtanje, dozivotno uzimanje lijekova, strah od neizvjesnosti i kad sve dobro prođe.

A za ove kvazi politicare koji sve one koji nemaju po njihovom mišljenju „nedovoljno srpski” stav svrstavaju u red „izdajica”, iako ne znaju da ima ljudi koji su mnogo toga izgubili i dozivjeli ali nisu dozvolili da ih zlo obuzme i njima vlada, preporucujem da procitaju knjigu:
…trotzdem Ja zum Leben sagen: Ein Psychologe erlebt das Konzentrationslager (Man's Search For Meaning: An Introduction to Logotherapy)
Naucit će i shvatiti ponesto o zivotu (knjiga je biografija). A i imaju tu negdje nize Temu „Politika” gdje se takvi kao oni lijece. Ovo bi trebao da bude „zenski kutak” sa temama i razgovorima koje nemaju taj negativni naboj, jer ovdje zbog toga vjerujem niko ne dolazi.
CPHA
(Чувари ћирилице)
20. фебруар 2018. у 00.53
Много си ти осјетљива на помен страдања српског народа.

А видим да овдје оцјењујеш моје писање на Политици.
Само ми није јасно зашто се тамо јављаш ако се тамо лијече болесни...
И предлажем ти да своју фрустрацију упутиш тамо, а не овдје.
Овзиром да си ти једина то урадила...проблем је од раније, изгледа.

Не бих баш 100% тврдила да трансплантација срца обзиром да се и наука бави тим феноменом.
Наравно, ово је ипак поема. Ја смијем да помињем страдање мог народа и вјерујем да се десила илегална трговина органима иако се то не допада некоме.
Итекако има везе са темом!
Ако близанци осјећају бол, тугу, болест, 'проживљавају' живот оног другог...ако супружници оду једно за другим, ако наслиједимо алергије и болести донора приликом трансплантације...то ја тако гледам.
Није све црно-бијело.
Први пут чујем да донор не може бити сахрањен.
Он је на то морао пристати.
nniki
(Nanotech)
20. фебруар 2018. у 19.47
Escada,
prica o tvom preminulom kolegi izgleda kao nepotpuna i nije konkurentna zakonima bilo koje zapadne države. Verujem da si nešto važno propustila, ne mislim namerno ali verovatno nisi bila detaljno obavestena.
Postoje slučajevi kad neke osobe zavestaju svoja tela posle smrti za novac, i onda taj novac potrose ili daju svojim bliznjim. Sa takvim telima se proucavaju bolesti,vrse eksperimenti vade se organi a tela mogu i da posluže studentima medicine za razne disekcije. I u takvi slučajima postoji insineracija preostalih delova tela koji se kao pepeo mmogu sahraniti u nekom kontaineru, opet po zelji „prodavaca” svog tela.

Kad sam ja na mom fakultetu potpisao za donaciju svojih organa onda su nam dali papire gde su veoma precizno i nedvosmisleno indicirana sva prava i duznosti donora i/ili njegove familije. Veoma je razumljivo stajalo da će sahrana tela, čiji su delovi donirani, biti zagarantovana po zelji donora ili njegovih bliznjih. Pre mog podpisa moji roditelji, babe i dede su kopiju istih papira u detalje proanalizirali i dali mi svoju saglasnost koja je bila za njih neprijatna.
escada
(ɐpɐɔsǝ)
21. фебруар 2018. у 11.03
Da, propustila sam da kažem da je moj kolega bez saglasnosti i bez znanja porodice zaveštao svoje telo (ali ne za novac, bio je dobrostojeći).
nnikiПорука негативно оцењена. Покажи

nniki
(Nanotech)
22. фебруар 2018. у 21.28
Postoje dva razlicite vrste zavestavanja organa;
A. Organi se vade kad je donor klinicki mrtav;
B. Organi se vade dok je donor u zivotu i namerava da i dalje živi.

U slučaju A, se organi vade ako je donor poginuo ili na neki drugi način nastradao, i kad se donor proglasi kao klinicki mrtav od nekog oboljenje.

U slučaju B, može da se donira npr. jedan od bubrega, deo koze ili deo dzigarice itd.
U sucaju A, donor ne placa nikakve troskove koji su asocirani sa vadjenjem i presadjivanjem organa.

U slučaju B, donorovo osiguranje snosi troskove oko vadjenja organa, ali i donor placa neki deo a naročito za pun oporavak i noguce post-operativne polsedice. Primaoc organa može da se obaveze da snosi sve ili samo neke troskove posle isplate osiguravajuce firme za svoj deo. Znaci u ovom slučaju postoje rizici i disadventacije i zdravstveni i finasiski.

reddot
(bzvze)
22. фебруар 2018. у 22.11
nniki ajd oladi malo. gušiš sa informacijama koje svako može da nađe na intrenetu.
lepo je da si aktivan na ženskom kutku ali ne preteruj. žene to ne vole.;)
nnikiПорука негативно оцењена. Покажи

nniki
(Nanotech)
22. фебруар 2018. у 22.44
Orgni se zavestavaju iz dva scenarija

a. Donira se organ koji će biti izvadjen posle donorovog zavrsetka zivota koje može biti prouzrokovan ubistvom/smaoubistvom i drugim stradanjima kao i posle klinicke smrti od oboljenja i povreda u bolnici.
U ovom slučaju donor ne snosi nikakve troskove i ima pravo da odustane od svoje odluke doniranja ali i za to postoje rezonski rokovi.

b. Davaoc organa se odluci da donira svoj/e organe u svom tekucem zivotu. Npr. odlucio/la je da donira svoj bubreg, deo dzigarice I koze, itd.
U ovom slučaju donor može da snosi zaostale troskove posle isplate dela osiguravajuce firme. Takođe primaoc organa može da da pristane da snosi u potpunosti ili delimicno te naknadne troskove. U to mogu da se ukljuce i troskovi zdravstvenog oporavka donora koji mogu da se oduže u zavisnosti od stepena afektiranja tela operacijeom.
nnikiПорука негативно оцењена. Покажи

nniki
(Nanotech)
22. фебруар 2018. у 22.48
Reddot,
možda si u pravu, ali ipak smatram da je za neke dobro ako se ovde nešto bazicno postira pa ne mora da se pretrazuje.
CPHAПорука негативно оцењена. Покажи

CPHA
(Чувари ћирилице)
23. фебруар 2018. у 01.37
Бити донор је хуман гест и немам ништа против. Не знам да ли је законом регулисано али донор је у обавези да о томе обавијести породицу.
У Србији је издато око 150 000 донорских картица. Малољетно лице не може бити донор али може бити прималац.
Да ли то значи да дијете може примити орган одрасле особе?
Јутрос слушам на вијестима да у СРБ предњачи Пожаревац по броју издатих картица.
Више је мушкараца, него жена бар што се тиче Србије.
obicno1
23. фебруар 2018. у 04.08
nniki, opet lupetas do besvijesti: u kojoj je to državi tako? MOZDA u jednoj, ali već u dvije nije.
nniki
(Nanotech)
23. фебруар 2018. у 23.36
Obično„
”nniki, opet lupetas do besvijesti: u kojoj je to državi tako?
MOZDA u jednoj, ali već u dvije nije.„


Lupetam? Navedi mi i jedan primer da sam lupetao. Come down i pokusajda se upustis u diskusije sa argumentacijama a ne sa
prpriprostim fazonima.

U koliko si ti država živela i cije zakone si proucavala i sa kim si se savetovala, izuzev po kaficima, pijacama i sedljkama, pa da si si sigurna da ”u dvije nije„?

Ovde u Americi je tako, ali je i cinjenica da su zakoni ostalih zapadnih država u mnogo cemu isti ili slični, i da je zakon doniranja kod svih baziran na nužnim dobro proucenim potrebama i koristi kao i logicnim i humanim zahtevima.
Još dok sam bio na fakultetu lLično sam potpisao za doniranje svojih organa i tada sam, ne samo sve u detalje proucio nego podosta diskutovao o tome sa veoma kompetentnim osobama.

Takođe, clan sam professionalnog kluba gde su members raznih profesija i sa bogatim zivotnim iskustvima. U nasem klubu se predominantno daju korisna znanja, sugestije i saveti, razmenjivaju se mislenja, poducavaju oni koji to žele iz domena skoro svih socijalnih, umetnickih i naučno tehnickih delatnosti, i još po nešto iz drugih oblasti zivota.

Ako ja lupetam, onda i mnogi naucnici, professori, inzenjeri , pravnici i doktori sa koim sam clan istog kluba takođe lupetaju...naravno ovo bi bilo po tvome sto je sa zve nas ireleventno jer nema sumnje da je motivisano.”
nniki
(Nanotech)
23. фебруар 2018. у 23.43
Pitanje?

Da li bi iko od vas mogao, zeleo ili smeo da mi objasni zašto se zarezuju toliki minusi na moje postove?

Ne veredjam nikog, iznosim uvek nešto sto je korisno, tačno, iskreneo i poucno, ne namecem svoja mišljenja nikom niti pokusvavam da vodim diskusije bez dovoljnih argumentacije i potpora.

Imam nekih ideja zašto, posto su mi već neki nagovestili, ali me interesuju vas mišljenja.

CPHA
(Чувари ћирилице)
24. фебруар 2018. у 03.40
Минуси су из више разлога..
Неслагање са мишљењем, тренутно расположење, профил посјетилаца, нетрпељивост према ставу, болест, нетолеранција, патетика, фригидност, преозбиљност, асосијална девијација, мржња према ставу која иде даље па се мрзи тај неко, завођење реда..etc.
Него, знаш шта ме занима...
Да ли си одрастао уз мајку, баку (женско друштво) и колико имаш година?
Наравно, ако желиш одговорити.
nniki
(Nanotech)
24. фебруар 2018. у 13.58
Hvala CPNA.

Podosta iz tvog odgovora sam predosecao a za neke siguran. Kroz diskusije pojedinaca se ponekad može prediktirati kako će partikularna osoba reagovati na istinu koja joj imponije ili  pogadja. Kako će reagovati na ono sto mu/joj se ne svidja bez obzira ako je to normalno ili logicno. Podosta čega pogadaju mnoge ali nazalost umesto argumentovanih diskusija oni sami svoje prozivanje demonstriraju kroz minusiranje.

„Internet exsperti” karakterisu minusiranje nečijih postova bez ikakvih rezonskih, opravdanih  i fer razloga, kao  nepristojno, detinjasto, odvratno i sramno a često i narcisticki i psihopatski motivisano.
Ovde smo self-virtualne projekcije ali niko se ne može sakriti od samog sebe ili izbeci svoju savest, naravno ako je i oseca.

CPHA
(Чувари ћирилице)
24. фебруар 2018. у 14.06
Ја нисам често била на овој дискусији претходних година иако сам на СЦ од 2006.
Али видим да је СЦ админ уредио друкчије ову дискусију што говори о проблематици минусарења у овом кутку и воајерисању.
Толеранција је већа, а на осталим дискусијама тема посиви на -3.
Нема везе, дружимо се у слободно вријеме.
Овдје има доста тема које су за дискусију Брак и породица али тамо нема посјета па овдје има разне тематике.
Све у свему, живе дискусије су Политика, Емиграција, ЖК и остало доста слабо.
nniki
(Nanotech)
24. фебруар 2018. у 15.46

CPHA
Ove godine punim 30.
Odrastao sam uz majku i  uz  starijih od mene brata i sestru do svoje 6-te godine. Narednih nekoliko godina sam proveo sa mojim bakama i dedama. Negde  od  11-te godine sam se sve vise osamostaljivao i provodio skoro svo svoje slobodno vreme sa mojim drustvom iz sportskih timova, u bibljoteci i surfovanjem po Internetu. Od tada sam i sve vise tezio da naucim o mnogo cemu, daleko izvan domena skole. Na sreću, imao sam izvanredne ucitelje: moje dede i babe, njihovu bliznju rodbinu (skoro svi sa najvisim stepenima obrazovanja) i od mog najboljeg druga roditeleje koji su bili psiholog i lecturer na Boston University, Department of Nutrition and Health. Sa svojim drugom i njegovom fraternal sestrom bliznakinjom smo često posecivali BU gde sam u svojim teen godinama, podosta naucio u vezi pravilne
ishrane, prirodne hrane, nutritions i opstem zdravlju,
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Tassel Necklaces?

Life Press

.